prvi meseci: gleda, sluša, hvata
beba na početku najviše gleda i sluša. ima smisla ono što je kontrastno, sporo i tiho: crno-bele kartice, zvečka koju vi tresete iznad nje, mekana igračka koju može da uhvati kad šaka počne da se otvara. ne treba joj ništa što svetli i svira samo od sebe — to zabavlja odrasle, ne bebu.
na šta pazimo: bez sitnih delova, bez dugih traka, materijal koji sme u usta i koji se pere.
oko pola godine: sve ide u usta, počinje sedenje
kad beba počne da seda i sve stavlja u usta, igračka mora da izdrži baš to. glodalice, mekane kocke, lopte od tkanine, zvečke koje može sama da drži. dobro je sve što se može prebaciti iz ruke u ruku i što pravi zvuk kad ga beba sama protrese — jer tad prvi put shvata „ja sam ovo napravila“.
puzanje i prvi koraci: sve što se gura, vuče i baca
kad dete krene da puzi i ustaje, hoće da se kreće za nečim. lopte koje se kotrljaju, guralice, igračke na točkićima, kutije u koje se ubacuje i iz kojih se vadi. u ovom periodu dete uči kako stvari rade: šta upadne, šta ispadne, šta se otvori. zato su jednostavne igračke sa jednim jasnim „efektom“ bolje od onih sa dvadeset dugmića.
druga godina: oponaša, slaže, ređa
mališan sada oponaša vas: kuva, telefonira, mete. ima smisla sve što liči na pravi svet u maloj verziji — drveno voće, lonče, četka — i sve što se slaže: kocke, prstenovi na štapu, jednostavne umetaljke. počinje i prvo „čitanje“: kartonske slikovnice sa jednom stvari po strani.
treća godina: priča, duva, pravi se
pred treću godinu dete priča, postavlja pitanja i igra se „kao da“. tu ulaze igračke sa pričom: figure životinja, farma, vozila, prve društvene igre u kojima se čeka red. ima smisla i sve što traži dah i glas — duvaljke, zviždaljke, rog koji se oglasi. naš čarobni rog je zato označen „od 3 godine“: pre toga dete ga najčešće ne može ni dunuti kako treba, a ima i poklopac za baterije i usnik koji se skida.
tri pitanja koja važe za svaki uzrast
da li dete može samo da izazove efekat? igračka koja radi sama, bez deteta, brzo dosadi. da li može da se pere? ako ide u usta ili na pod, mora. šta kaže deklaracija? uzrast na pakovanju nije preporuka za razvoj, već bezbednosna granica — sitni delovi, oštre ivice, baterije. nju poštujemo uvek, i kad nam se čini da je dete „naprednije“.
ovaj tekst je orijentacija roditelju, ne stručni savet. ako vas nešto brine u razvoju deteta, pitajte pedijatra.