1. deklaracija i oznake
prvo gledamo pakovanje: ko je proizvođač, ko je uvoznik, za koji uzrast je namenjena i da li ima CE oznaku i upozorenja na srpskom. igračka bez deklaracije ne ulazi, ma koliko bila lepa. uzrast sa pakovanja prenosimo doslovno — zato kod čarobnog roga piše „od 3 godine (deklaracija proizvođača)“, a ne naša procena.
2. šta se dešava kad padne sa stola
svaku igračku pustimo da padne na parket, par puta. gledamo da li puca, da li se otvara poklopac za baterije, da li otpadaju delovi. ako išta od toga — ne prodajemo je. mališani ne čuvaju igračke, pa ne smemo ni mi da računamo na to.
3. materijal i miris
plastika mora da bude glatka, bez oštrih ivica i šavova koji grebu. igračku izvadimo iz kutije i ostavimo dan na vazduhu — ako i dalje oštro miriše, vraćamo je dobavljaču. ne tvrdimo da je nešto „bez hemije“ jer to ne možemo da izmerimo; kažemo samo ono što smo proverili.
4. da li može da se opere
sve što ide u usta ili na pod mora da se pere — ili cela igračka, ili deo koji se skida. kod roga, na primer, usnici se skidaju i peru, a telo se briše vlažnom krpom. to pišemo u specifikaciji, da znate pre kupovine.
5. da li radi bez ekrana i bez nas
biramo igračke sa kojima dete nešto radi, a ne one koje rade same. ako igračka svira i svetli bez deteta, obično završi u ćošku za nedelju dana. ako dete samo izazove efekat — dune, protrese, ubaci — vraća joj se.
i ono što vam kažemo i kad ne prodaje
ako igračka traži baterije, pišemo koje i koliko. ako je glasna, pišemo da je glasna. ako nije za bebe nego za trogodišnjake, pišemo i to. soba se puni polako, jedna igračka po jedna — i to je namerno.
trenutno u sobi: čarobni rog. pogledajte i šta ima smisla u kom uzrastu.